MOJ DIDE, VEĆI OD OTOKA
Moj je dide nakrivljen na jednu stranu i šepa. On je ribar, za mene najvažnija osoba na cijelom otoku i cijelom svijetu, a to je još više od otoka. U kući se zna da sam najvažnija ja, i zato se sve oko mene vrti. Mama po cijele dane radi u Avliji, u kuhinji, svako jutro rano ide fureštima dat doručak, pa onda ručak i još večeru, a popodne se samo kratko dođe doma odmorit. Malo je vidim i kratko smo zajedno ali je zato dide uvijek tu. On za mene u žepu ima suhu smokvu ili mendulu, sa svoga na moj pijat prebaci najljepši komad ribe i butarge, i nitko osim njega ne smije me vodit na tutu jer odmah ljutito tulim :“Makni se! Dide će! Dide će!“
Moj dide ima oštru bradu, i svaki dan na žalu stane pa nešto govori s drugim muškima iz mjesta, a ja ga vučem da idemo šetat jer ne mogu čekat da ispuši duvan i da se već jednom dogovore. Nas dva smo nerazdvojni, i svak već zna, kad vidi dida, i ja sam blizu.
Nekad gore, ponad kuće napravi žeravu, pa na drvene štapiće natakne girice, i to onda pečemo, a baba viče: „Ajde vas dva, ma ča to tamo činite?“.
Mi smo zauzeti i pravimo se da ne čujemo. Kad dide ide na ribu nikad ne smijem s njim, niti smijem blizu čamca, a ne smijem sama ni na žalo, iza čega stoji baba :
“Marine, pazi da se mala ne utopi“, iako se na žalu nikad niko nije utopio jer se tamo nemaš di utopit.
Nekad dide i ja šetamo sve do đardina, pa u Avliji sjednemo za stol, u hlad pod tamarine i on mi onda naruči narančadu.
Onda u neko doba iz kuhinje istrči mama: „ A, šta je vas dva, opet ste u điru?“. Brzo me izljubi i vrati se natrag, jer za ručak uvijek imaju puno posla. Poslije mame izađe gospođa Nina koja radi na recepciji, ona je malo starija i zna razne jezike a uvijek lijepo miriše i ima lijepu frizuru i oko vrata ogrlicu. Uštipne me za obraze i obično donese veliku breskvu. Ponekad izađe i šefica, strah i trepet kuhinje, šjora File velika, i pod rukom, umotanu u salvetu donese pola kokoši „ Evo šjor Marine, neka van šjora Vitorija učini danas lip obid.“
Poslije još malo sjedimo, pa kad nam postane vruće i kad sam popila narančadu idemo doma reć babi da smo joj donili kokoš za obid.
KOJE JE BOJE JUTRO?
Poviše kuće a ispod pelegrinke mali je tor, okrugao, od plosnatih sivih ploča. Tu žive naša koza Kozica i ovca Jagoda. Kozicu su baba i dide kupili radi mene, „da dite ima mlika“.
Svako jutro kad se baba obuče i splete, najprije pođe u tor vidit šta rade njih dvi. Vrati se s potićem teplega mlika, i tek onda možemo marendat.
Baba drobi baškotine u svoju bilu kafu. Zapravo, nije to prava kafa jer nju baba čuva za popodne, kad mama dođe iz Avlije. Onda njih dvi piju i nešto se došaptavaju a mene tjeraju da ne prisluškujem.
Ovo u šta baba ujutro drobi baškotine zove se Divka i miriše drugačije od onog šta piju popodne. Nekad i ja dobijem tu bilu kafu s Divkom, samo ne drobim baškotine. Nije mi to drago, više volim kad mi baba skuva jaje u sorbulu. Pa se razlije žumanjak po pijatu ko sunce po maloj kužini, a ja točam mrvama kruva i rastežem koliko mogu.
Sve dok me baba ne pogleda: “Ala, ala, ni se igrat s onin ča je u pijatu, izij, pa će te dide odvest na žalo, ja moran poć na lokvu, dok još ni vruće.“
KAKO JE MAMA PROMIJENILA IME I ZNALA SVE ŠTA ĆE BIT
Kad je mama došla na otok, sve joj se promijenilo. Sunčani i kišni dani, hrana, govor, prezime, čak i ime.
Na otoku je nitko je ne zove Cilika ili Cila, nego joj svi govore Cica. „Cico, skuvaj nam suzu kafe“ „Ajde Cico, valja nam poć na lokvu.“
Ljeti je mama cijele dane u Avliji, ali zimi furešta nema pa je doma. Onda ona i baba sve rade zajedno. Idu u brdo po drva, pa uprte na leđa svaka svoje brime. Peru robu i svaki dan više puta idu na lokvu po vodu. Baba kuva manistru, mama peče mramorni kolač. Svaku večer kad večeramo, mene i dida spreme u postelju, a one onda na gornjem podu rade one svoje ručne radove, ali se ujutro nikad ne vidi šta su učinile. Mama ima tamnu kosu i lijepa je kad se smije. Nikad nije ljuta i nikad ne viče. Najviše volim kad mi plete kike pa joj sjedim u krilu.
Ona me škaklja i pjeva mi: „Smiljaniću, Smiljaniću pokislo ti perje“. Smijem se a ona govori kako je imala sreću.
A sve je znala da će tako biti, jer je Teta kod koje je prije, dok još mene nije bilo, u Sisku stanovala, u ciganskim kartama vidjela da će po nju doći lijepi čovjek u uniformi. Oženit će je i odvest daleko, daleko, čak na more, gdje nikad nije bila, i tamo će biti jako, jako sretna. Mama se smijala kad joj je ona žena tako govorila. Nije mogla zamisliti tako nešto, ali je bilo točno kako je Teta rekla, i sve joj je pogodila. Iako mene nije spomenula.
