LJUBIČASTO VOĆE
Biram ljubičato voće. To voće je ženskog pola. Cveta u maju ili junu
sazreva u avgustu ili septembru. Ljubičasto voće je otporno na zimu.
Video sam te posle ponoći.
Skrivala si priručnik iz botanike pod kaputom. Sama zabrinuta
sa upalom jajnika na periferiji februara.
Pričao sam ti o životu u bašti
jednostavnom životu pod carstvom sukuba
o dremežu u slanoj magli o cveću konoplje.
Jagodicama lepljivim od noćne flore sklapam maketu novog grada.
Drveće kod gradske kuće će roditi ljubičasto voće.
Neko mi se ponekad pridruži u tihim slikama.
Na obzorju i dalje jedna zvezda.
DOMAĆI ZADATAK
Niko nikad nije umro.
Nema poruke nema poklona. Nema šume nema širine. Nema tajne nigde se ne ide. Nema je nevina žrtva koja nikad nije umrlа. Smeje se u sebi. Ove reči naravno nisu moje reči.
Ranjenike nisu ubili sve su žene poštedeli.
Netačne su nejasne vesti o nesrećama. Epidemije su samo masni poljupci.
Otmičari su nas vratili porodicama nakon par minuta. Hteli su da nas pogledaju izbliza
dodirnu nam kosu. To je sve.
Rat je samo mekani pohod nad povečerjem. Izgnanstvo je dobra prilika za nov početak u novom gradu punom negovanih drvoreda.
Ja sam neuništiv
naravno to nisu moje reči.
Istim hodnikom u istom svetlu isti smeh iste opomene. Moja mladost je savršena ja sam netaknut.
Ja sam u novoj zemlji novom gradu.
Bolesti nisu opasne niko nikad nije umro niti će umreti i sve što govore nije tačno jer atlasi tumora su zastareli i barokni.
Oni su deo zavere protiv kretanja protiv disanja protiv pevanja protiv mene protiv predsednika.
Deca ne mogu da dobiju rak.
Sve je objašnjeno ali niko nije znao jer
niko nikad nije umro
niti će ikad umreti.
To su nečije reči ne mogu da se setim čije. Ja nisam kući već trideset godina. Ne znam put i možda ne bih
ni prepoznao kuću.
Sećam se
na stolu otvoren udžbenik
sveska grafitna olovka
već trideset godina.
Domaći zadatak nikad završen.
DIVLJE REKE
Vikend je pun divljih reka. Prošle subote sam se vratio kasno kući i zatekao
namešten krevet. Ćebe pažljivo savijeno po rubu. Nije mi bilo jasno kako je to moguće
jer ja živim sam. Pre spavanja sam pogledao snimak
ogromna životinja napada i komada čoveka u nekoj dalekoj zemlji. Ljudi su u smrti voštane lutke u
kovitlanju sazvežđa a mlečni put bdi
vulvu svoju maglom čuva.
Kosmosu pri pubisu tetovirane parole vektori jednačine. Dva jednako nula jedan
plus jedan je jedan. Legao sam u krevet
ubrzo
sve daleko.
Sledećih nedelju dana niko nije mogao da me dodirne. Niko nije smeo da mi se obrati.
Onda je došao vikend pun divljih reka ponovo.
RUPA U SRCU
Zvona ravnog podneva su rupa u srcu
Ponornica donosi teške snove u to sam siguran
Tako od prošle noći progonstvo i koliko će vredeti
Nova ulica kad doplovi ustalasanim papratima
Sad je kamen bez boje u oku vetra Tako se crta linija Tako se prave planovi Tako se
rešava problem
Ne sme pepeo u temperu
To je rupa u srcu Ne sme pesak u so i to je rupa u srcu Suvišna slika
ali neka bude
neka bude
Bolje da sačuvamo prazne tegle Zatrebaće sledeće zime Hoću da se sakrijem u staklo
Tako će subota biti zauvek
dok sam sedeo na tepihu i razmišljao o slici ikone u časopisu kupljenom na buvljaku
shvatio sam iz druge ruke To je rupa u srcu
Nešto je moglo da se desi Moglo je biti Mnogo toga se započelo ali stigao je dopis
pa je stalo
pa smo saznali da je u drugim zemljama sve bolje plaćeno
A moje lice posle nedelju dana uzdržavanja postaje morski kristal mlečna cista U redu je
Ništa se nije desilo Ništa se nije promenilo I dalje zapinjem I dalje
vetar Srp u ruci stranca i svejedno je Ruka je na srcu Buka je u rupi
Ruka ruku mije i ko to zna Neka bude Svakako rupa srce nije