Voliš me?

***

Darujem slutnje, strah i nemir

Svakom ko je voljan da ih prihvati.

Sita sam tame, galame i jecaja,

Izvolite, poslužite se sami.

Bilo bi fer da podelimo sve,

Na ravne časti.

Jer, korak bi mi lakši bio,

To breme bih skinula sa ramena svojih.

Zadržala bih jedino tišinu.

Sa njom se dobro sporazumevam,

Sa njom tajne olako delim,

Istim jezikom govorimo,

Želje moje prihvata,

Iako ih ostvariti neće.

Ne sudi mi, ne kinji me…

Makar je dobar sagovornik.

Ne morališe, ne analizira, ne zanoveta.

Pušta me da je krikom razbijem

I prigrlim kad mi je potrebna,

Bez pritužbi, lažne utehe i obećanja.

***

Dozivam te,

Dozivam ime tvoje, imenima drugih,

Godinama tako,

Iz noći u noć,

Čekajući, nadajući se…

Zovem te, mili,

Dođi,

Da sa mnom, kao nekad

Piješ čaj na krovu zgrade

Kažiprstom mi pokazujući,

Za koji te deo grada

Koja uspomena veže.

Dođi,

Da mi vratiš bretelu

Koja mi je s ramena, ponovo, neposlušno skliznula

Ostavljajući ga slobodnim

A, baš na njega voliš usne nežno da spustiš

Jutrom, čim oči otvoriš,

Evo, i dalje, strpljivo, čeka te…

I ja te čekam

Da iznova iz kreveta gledamo “Groundhog Day”

Dok mi neumorno na uvo pevušiš “I got you, baby”

I umiljavaš se, njuškajući me,

Kao pripitomljena zver.

Da mi sa ruba usana skineš

Najslađi zalogaj hrane,

Usnama svojim,

I nastaviš da me ljubiš

Dok telefon uporno zvoni…

Dođi,

Da mi prste greješ vrelim dahom,

Držeći ih čvrsto u šakama svojim,

Potom ih gurajući u džep

Starog očevog kaputa.

Sećaš se, je l’ da?

Imao je i dva bedža na reveru.

Da grleći me oko struka,

Spustiš otvoren dlan

Zadržavajući ruku

…znaš…

Na oko zainteresovano slušajući

Srednjovečnog vajara,

S maramom oko vrata,

Koji o skulpturama svojim

Gnjavi neme posmatrače,

I na čiju smo izložbu, nepozvani,

Glasno se smejući uleteli…

Da me izazivaš pogledom,

S cigaretom u zubima,

Dok pokušavam koncentraciju

Da održim, prekucavajući tekst

S kojim sam probila sve rokove.

I nemam više vremena…

I, da mi tada čitavo telo zadrhti,

Jer vreme u tvom zagrljaju je važnije

Od bilo kakvih

Rokova,

Obaveza,

Podsetnika,

Kalendara…

Da mi iz krila, prstima, pokupiš zalogaj

Koji mi je iz ruku pao

Kad sam ga do usta prinela.

I sam znaš, ljubavi,

Da sam nespretna kad sam pod tremom.

Da mi podigneš bradu

I nateraš me u oči da te pogledam,

Dok mi govoriš tiho:

“Znaš da ću se vratiti, bejbi…”

I kažiprstom pređeš tik ispod oka

Kad kap nemoći krene niz obraz da klizi

Izdajničke, nestrpljive.

***

Volim tvoju čežnju, osmeh i bes

Čistota duše tvoje se ogleda

U svakom od njih.

Volim tvoju ljubav, razum i želju

Jer u njima sebe pronalazim.

Volim tvoju ludost, prkos i hrabrost

Jer se muški nosiš sa svim.

Volim tebe, takvog kakav jesi

Tvoje navike, tvoju nemoć i borbu

Takav mi trebaš,

Od svitanja do sumraka,

Od noći do jutra.

Volim te, takvog kakav jesi,

Jer me voljenom činiš.

Pa zar mi je potrebno još nešto?

***

Još jedan dan dočekujem

U istom stanju.

Utrnula.

Prolazi mimo mene,

Nemam snage da otpozdravim.

Ne živim životom svojim,

Događaji, priče, osmesi,

Prolazi sve pored mene,

U izmaglici,

Dok uporno hodam

Bez glasa, ruku pruženih u prazno,

Bez mirisa, ukusa i boja,

Bez lepšeg sutra,

Sa nepoznatim juče.

Koraci tvoji, iz tame u svetlost,

Strano, tuđe i naše,

Dovode te i odvode.

Robuješ im…

Tragovi stopa tvojih, pored mene ostaju.

Ne znam dolaziš li ili odlaziš,

Da li na njih stopala da stavim,

Jer, sama, put do tebe ne vidim?

Pa da ih verno pratim, do poslednjeg,

Možda bi me oni tebi odveli?

***

Naš grad,

Sastavljen od popločanih staza,

Netaknutih površina i uskih haustora,

Haustora u kojima smo se skrivali,

Sklanjajući se od radoznalih pogleda

Slučajnih prolaznika,

Čuvajući te trenutke

Sebično za sebe.

Taj isti grad, danas,

Otet je iz ruku naših,

Na dar dat nekim drugim ljudima…

Ti isti, memljivi prolazi,

Svedoče prvim poljupcima

Netaknutih usana…

Naš grad,

Sada sa pregršt obojenih zgrada

Pribijenih jedna uz drugu,

Tih je, mrtav,

Bez tvog glasa, bez tvog smeha,

Pust i bezličan,

Bez prisustva tvog,

Tvojih koraka,

Kojima smelo koračaš napred,

Držeći me za ruku,

Noseći me u naručju,

Na ramenima,

Naglavačke…

Tako te želim natrag!

I dalje mi je potreban tvoj zagrljaj,

Tvoj šapat,

Da me stihovima miluješ,

Da mi podršku pružaš…

I dalje sam bez tebe pola,

Nedostaje taj deo,

Fališ mi ti

Poput kiseonika,

Da me jednako voliš,

Ludački, divlje,

Štitiš od svakodnevice

Na svoj uvrnuti način,

Da mi ne daš da potonem

Dok mi pričaš o planovima svojim,

O tome gde nas vidiš,

I da ti obećam

Da ću biti strpljiva…

Čekam te, još uvek,

Sa manje strpljenja

Ali uz dato obećanje.

I sve manje snage imam…

Sve se češće ponavljam

U stihovima svojim,

Moleći svako novo jutro

Da mi te dovede.

Da mi najzad iz snova iskoračiš

I vratiš me u realnost.

***

Ugrizi me

I ostavi još jedan trag na koži mojoj.

Svakako je na njoj urezan žig

Pripadnosti tebi.

Napravi mapu na mome telu,

Iscrtaj fantazije svoje

I osvajaj,

Lagano i revnosno.

Budi još jednom siguran u uspeh,

Jer ti je zagarantovan.

Ja sam odavno potpisala kapitulaciju,

Ratničke boje na licu

Zamenila crvenim ružem,

Nijansom koju najviše voliš.

Nijansom koja u tebi budi

Dve polovine jednog.

A to me zapravo dovodi tebi-

Lajavi jezik i umiljate reči,

Nestašne misli i nežna ruka,

Zaprljana mašta i čista ljubav…

Da, dobro znaš, dragi moj,

To jesi ti.

I sada ti se ponovo bestidno nudim

Da me uzmeš,

Da radiš sa mnom šta ti je volja…

Jedino ti umeš

Da me iskoristiš na pravi način.

Jedino ti umeš

Da me nateraš da uradim šta ti je volja,

Bez ijedne reči ili pokreta.

Pogledom.

Stavom.

I svestan si toga.

Sa ulogama se odlično nosiš.

Smenjuješ ih vešto.

I svaka od tih uloga

Zapravo jesi ti.

Od zločestog kralja do predanog sluge.

Umeš da se ponizno baciš pred noge

I nadmeno me posmatraš dok klečim,

I da pristanem na sve,

Sve što tražiš od mene.

Da!

Pristajem na sve, izrečeno i ne.

Da!

Pristajem, i svojevoljno i pokorno

Molim, da nikada ne prestane.

***

Više ne reagujem na tvoje slatkorečivosti

Kojima me, ne štedeći se, obasipaš.

Ne dopiru do mene tvoja spletkarenja

I patetično evociranje uspomena.

Na dovoljnom sam odstojanju

Da ne osetim tvoj dah na obrazu,

Ali i na dovoljnom da te ne ošamarim

Dok bez srama govoriš da me još uvek voliš,

Da i dalje pripadaš samo meni,

Da si slab, da ti je teško, da te boli…

Znam, i te kako boli!

Bolelo je i mene,

Do kostiju!

Onda, kada si bio gluv za vapaje moje,

Opčinjen svojim lažnim životom,

Slep za tamu koja me je opkolila

Dok je moja duša

Bez glasa vrištala, iz sve snage,

Lutajući hodnicima podzemlja…

***

Tu si,

U svakom mom udisaju, osmehu, reči.

Sediš preko puta mene

I posmatraš me.

Šapućeš mi naredni stih.

Širom rastvaraš ruke

kada se zapitam, koliko te zapravo volim.

Tu si, pokraj mene,

Dok biram večeras šta da obučem…

S’ osmehom upireš kažiprst

I lakše odluku donosim.

Stojiš iza mene i posmatraš me dok se ogledam.

Dodaješ mi parfem.

Nameštaš mi kosu.

Spremna? Pitam te.

Zadovoljno klimaš glavom.

Spuštaš se na kolena i

Obuvaš mi sandale.

Dlanom prelaziš po mom listu…

Zaustavljam tvoj dodir.

Odustaješ. Bez pogovora.

Nemam više vremena.

Znaš da ne voliš kad kasnim.

Tebi sam krenula.

Vratio si se, najzad,

Iz izgubljene luke, u moj zagrljaj.

Iz svog ništa, u naše sve.

Tu si, prispeo si,

Bez sidra,

Samo da predahneš,

Da me ohrabriš,

Da nastavim da živim.

I tako, u nepovrat, u nedogled…

Do nekog narednog odlaska, dolaska,

Do nekog narednog plutajućeg grada,

Do mog narednog zagrljaja,

Do nekih drugih dvoje…

***

Radosti moja,

Volim da te volim,

Volim i kada me boliš,

A to umeš jako, nesvestan toga

I zato krijem vešto,

Jer, da znaš da mi pričinjavaš bol,

Otišao bi zauvek,

Tragom prošlih vremena,

Što dalje od nas

I ruke koja te predano miluje,

Tvoje lice, tvoje telo.

Osmehu moj, dečački…

Da, dobro si pročitao – dečački.

Jer, tako se smeješ, nesvestan toga,

Tako i voliš,

Čiste duše i nevinih misli

Tvoju ludu, turobnih shvatanja,

Grešnih dela i uverenja,

Koja, ljubav svoju,

Stihom ti iskazuje.

Ljubljeni moj…

Želim, da ti jutrom

Usne razvučem u osmeh,

I dan da nastaviš

U mislima sa mnom,

Sve dok ti glava

Ne klone na jastuk

Obojen mirisima tvojim,

Gde do nedavno budna snevah…

Dođi mi u snove,

Da te prigrlim

I šapnem, ono što jedino želim.

Jer, obećao si,

Da ćeš mi svaku želju ispuniti.

Da ti šapnem,

Za šta živim,

Za šta dišem…

Da oslušneš želju moju,

Tako skromnu a nedostižnu –

Da jutrom, kada oči otvorim,